Почеци библиотечке дјелатности на подручју данашње општине Лакташи сежу у вријеме Краљевине Југославије.

            Писани трагови говоре да су прве народне књижнице и читаонице – претече данашњих библиотека на територији наше општине постојале већ 1923. године у Лакташима, Друговићима и Слатини. Биле су то покретне књижнице, које су дјеловале као испоставе Просвјетине централне библиотеке и у просјеку су посједовале око 80 наслова. 1927. године  отворена је Сеоска читаоница у Косјерову, а већ 1929. године Слатина добија прву сталну књижницу са почетним фондом од 100 свезака.

Осим основног задатка – описмењавања народа, фонд ове библиотеке, у великој мјери, су користили и бањски гости. Наведене библиотеке су до 1936. значајно обогатиле свој фонд те су поменуте године посједовале Лакташи 116, Друговићи 145, а Слатина 475 наслова.

            Школске 1930/31. године се формирају и школске библиотеке у Маглајанима, Клашницама, Чардачанима и Слатини. Ова насеља 1939. године добијају сеоске књижнице и читаонице које су дјеловале  у оквиру Одбора и повјеренстава Културног друштва Змијање.

            Током II Свјетског рата рад постојећих библиотека је пао у други план и већина кориштених објеката је уништена или оштећена, те се по завршетку рата, са културним активностима морало кренути испочетка.

            Прва самостална општинска библиотека отворена је 24. априла 1950. године и располагала је фондом од 417 књига. 1964. године библиотека је већ посједовала 1891 књигу и тада је била у саставу Културно-просвјетног вијећа Општине. Рад библиотеке је прекинут катастрофалним земљотресом 1969. године. Књиге које су тада сачуване (око 500 томова), прикупила је Општинска организација Савеза социјалистичке омладине, која их је, уз одобрење локалне власти, заједно са новим поклоњеним обрадила, чувала и давала на читање. Тада је то била библиотека ССОЈ.

            У то вријеме Лакташи су били једна од четири општине на подручју БиХ која није имала библиотеку.

            Акцијом Одбора за ширење књиге Културно-просвјетне заједнице БиХ у склопу Народног универзитета, поново је формирана Библиотека 1. априла 1972. године. Тада је на поклон добила 15.000 свезака од Издавачког предузећа "Веселин Маслеша" и запослен је први пут стални библиотечки радник. Смјештена у монтажну зграду основне школе, која се претходне године преселила у нове просторије, а у  октобру исте године почела са радом под називом Народна библиотека "Веселин Маслеша" Лакташи.

            У наредном периоду из године у годину књижни фонд библиотеке је растао и повећавао се број корисника.

            1976. године Библиотека је преселила у нову зграду која се налазила у самом центру, уз зграду Скупштине општине, што је додатно утицало на повећање број читалаца, а 1982. Библиотека прелази у просторије новоизграђеног Дома културе. У новим просторијама се стичу услови за формирање два засебна одјељења: Информативно-позајмног одјељења за одрасле и одјељења за дјецу. Порастао је и број културних програма и манифестација, које је библиотека организовала.

            Током рата од 1992.-1995. године Библиотека је, као и остале институције радила у отежаним условима, без електричне енергије и гријања. Занимљиво је да је, све од свог постајања, баш у том периоду  имала рекордан број корисника и прочитаних књига.

            Издвајање из Народног универзитета и осамостаљивање услиједило је 1997. године.