ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на књижевно вече под називом

„Писац и Песник су Хроничар и Орфејева Лира“

 

Своје књижевно стваралаштво ће представити Лаура Барна, писац и Жељка Аврић, пјесник.

Поред представљања својих дјела, ове двије изузетне књижевнице ће нам у четвртак говорити и о симбиози поезије и прозе 

(или њиховом укрштању), о улози читаоца,

о мотивима који их инспиришу, о проблему језика и књижевности уопште.

 

Будите са нама!

  

Галерија, ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи

Четвртак, 01. март 2018. године са почетком у 19.00 часова

 

 

************

 

Лаура Барна као да је за циљ свог књижевног рада одредила спашавање од заборава лика и дјела наших великих историјских личности. Тако њени романи говоре о Аници Савић Ребац, филологу и историчару религије Веселину Чајкановићу, писцима Лази Костићу и Исидори Секулић, сликару Кости Миличевићу.

Она доноси у српску књижевност један потпуно нов и богат језик и реченицу који њеним ђелима дају тако битан лични печат и препознатљивост, док истовремено не робује малим и великим фабулама и у свим својим књигама његује готово све врсте дискурса: и филозофски, и есејистички и епистоларни, и поетски, и наративни.

 

Лаура Барна је рођена 1964. године у Јазову (Банат). Објављује прозу и стручне радове из историје умјетности. Њене приче и есеји заступљени су у многим антологијама, зборницима и алманасима, а приче су превођене на енглески, мађарски и пољски језик. Члан је Удружења књижевника Србије. За књигу Моја последња главобоља добила је награде “Бранко Ћопић” и “Димитрије Митриновић”, а била је и у најужем избору за НИН-ову награду.

Објављена дјела:

Романи: Протовир, Невоље господина Т. или сутерен, Црно тело,  Моја последња главобоља (романсирана биографија Исидоре Секулић), Четири елемента (роман за децу), Санаторијум под белим,  Ђорђеонеова клетва, Пад клавира и Црвени пресек.

Збирке прича: Дијалог о камену, Тамо нека занимања, парадокси једења времена

Књига есеја: Уметност нема дефиницију

Монографија: Девет средњовековних манастира у Босни.

 

 

 

"Жељка Аврић у стиху налази своју меру претварајући цео живот у признање лирици... Њена поезија стоји изван истине и лажи, јер гради свет у стиху, који је за њу једини истинит. На тај начин се издиже изнад стварности до суштине духа. Такав стил произилази из ауторкине личне рефлексивности и емотивности, као и из њене маште. Стога је њена поезија више од писане речи, она је и интеракција на начин који омогућава разговор читалаца са самим собом и са различитим људима укључујући и песникињу. Притом је позив на размишљање, и на разговор о смислу постојања, на дораду сопствених искустава везаних за бивствовање директан и потпуно личан, приватан за сваког читаоца посебно."

 

Жељка Аврић је рођена 1964. године у Бањалуци. Пише поезију и књижевне приказе. Пјесме и књижевни прикази су јој објављивани у књижевној периодици и зборницима. Члан је Удружења књижевника Србије и добитник бројних књижевних награда. Аутор је пет збирки поезије: Портрет, Звездарница, Маргиналије, Временик и Јесам.