ВИЈЕСТИ

Књижевно вече "Писац и Песник су Хроничар и Орфејева Лира"

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на књижевно вече под називом
„Писац и Песник су Хроничар и Орфејева Лира“
 
Своје књижевно стваралаштво ће представити Лаура Барна, писац и Жељка Аврић, пјесник.
Поред представљања својих дјела, ове двије изузетне књижевнице ће нам у четвртак говорити и о симбиози поезије и прозе 
(или њиховом укрштању), о улози читаоца,
о мотивима који их инспиришу, о проблему језика и књижевности уопште.
 
Будите са нама!
  
Галерија, ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи
Четвртак, 01. март 2018. године са почетком у 19.00 часова
 

plakat1mart

 
************
 
Лаура Барна као да је за циљ свог књижевног рада одредила спашавање од заборава лика и дјела наших великих историјских личности. Тако њени романи говоре о Аници Савић Ребац, филологу и историчару религије Веселину Чајкановићу, писцима Лази Костићу и Исидори Секулић, сликару Кости Миличевићу.
Она доноси у српску књижевност један потпуно нов и богат језик и реченицу који њеним ђелима дају тако битан лични печат и препознатљивост, док истовремено не робује малим и великим фабулама и у свим својим књигама његује готово све врсте дискурса: и филозофски, и есејистички и епистоларни, и поетски, и наративни.
 
Лаура Барна је рођена 1964. године у Јазову (Банат). Објављује прозу и стручне радове из историје умјетности. Њене приче и есеји заступљени су у многим антологијама, зборницима и алманасима, а приче су превођене на енглески, мађарски и пољски језик. Члан је Удружења књижевника Србије. За књигу Моја последња главобоља добила је награде “Бранко Ћопић” и “Димитрије Митриновић”, а била је и у најужем избору за НИН-ову награду.
Објављена дјела:
Романи: Протовир, Невоље господина Т. или сутерен, Црно тело,  Моја последња главобоља (романсирана биографија Исидоре Секулић), Четири елемента (роман за децу), Санаторијум под белим,  Ђорђеонеова клетва, Пад клавира и Црвени пресек.
Збирке прича: Дијалог о камену, Тамо нека занимања, парадокси једења времена
Књига есеја: Уметност нема дефиницију
Монографија: Девет средњовековних манастира у Босни.
 
 
 
"Жељка Аврић у стиху налази своју меру претварајући цео живот у признање лирици... Њена поезија стоји изван истине и лажи, јер гради свет у стиху, који је за њу једини истинит. На тај начин се издиже изнад стварности до суштине духа. Такав стил произилази из ауторкине личне рефлексивности и емотивности, као и из њене маште. Стога је њена поезија више од писане речи, она је и интеракција на начин који омогућава разговор читалаца са самим собом и са различитим људима укључујући и песникињу. Притом је позив на размишљање, и на разговор о смислу постојања, на дораду сопствених искустава везаних за бивствовање директан и потпуно личан, приватан за сваког читаоца посебно."
 
Жељка Аврић је рођена 1964. године у Бањалуци. Пише поезију и књижевне приказе. Пјесме и књижевни прикази су јој објављивани у књижевној периодици и зборницима. Члан је Удружења књижевника Србије и добитник бројних књижевних награда. Аутор је пет збирки поезије: Портрет, Звездарница, Маргиналије, Временик и Јесам.

Промоција збирке поезије "Жеђам" Жељке Аврић

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша" Лакташи вас позива на промоцију збирке пјесама „Жеђам" Жељке Аврић, која ће бити одржана у уторак, 9. октобра 2018. године са почетком у 19.00 часова.
У питању је збирка пјесама састављена од четири циклуса „Шапутање", „Мелодије", „Крици" и „Ћутања", смјештeна између пролошке и епилошке пјесме: „Жеђам – Пролог" и „Жеђ – Епилог", у којима су жеље смјештене у тренутак, израз глади и жеђи појединца за одговорима на питања разобличења и овладавања духом, како савремености тако и прошлости.
Мада је жеђ у основи, далеко је шири тематски спектар ове збирке. Протицање времена које се мјери неким унутрашњим часовником, наднесеност над сопственом мишљу, која указује на чест мотив сукоба мрака и његове супротности – свјетлости, одласци и повраци, траг који остављамо и препознавање у предачким траговима само је дио инспирације Жељке Аврић у чијим стиховима родољубље има посебну, притајену боју и не исказује се пренаглашеним говором. Пјевајући о библијском страху, театру сјенки, ничијој дјеци и Пилатовом усуду, пјесникиња, рекло би се, чини само мали предах, да би одмах потом искрама љубави запљуснула читаоца.
Жељка Аврић проналази саговорнике у оним читаоцима, који воле мелодију матерњег језика, нудећи им префињен лирски садржај вјешто уклопљен у различите пјесничке форме.
О збирци пјесама „Жеђам" на промоцији ће, поред ауторке, говорити књижевник Ранко Павловић, а одабране стихове ће читати Раденка Шева, глумица Народног позоришта Републике Српске.

Улаз на промоцију је слободан.

Zedjam

Жељка Аврић (1964, Бања Лука) је професор књижевности, аутор 6 збирки поезије, а бави се и писањем књижевних приказа. Добитник је неколико књижевних награда, а збирке „Жеђам" је ушла у најужи избор за овогодишњу књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња" коју додјељује Завод за културу Војводине за најбољу пјесничку књигу женског аутора писану на српском језику.

Весна Дедић - Књижевни портрет

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на дружење са Весном Дедић, ауторком девет романа и познатом тв водитељком.
Осим разговора са гошћом, посјетиоци ове вечери имаће прилику да уживају и у музици Бојана Ракочевића и Николине Калајџић.
 pozivnica
Програм "Весна Дедић – књижевни портрет” ће се одржати 20. јуна 2018. године у 20.30 часова у предивном амбијенту, испред старе Бање Лакташи, што ће уједно представљати и свечано отварање овогодишње манифестације “Лакташко љето 2018.” и многобројних и разноврсних програма на отвореном, које организује Туристичка организација Општине Лакташи.
 
Улаз је слободан.
Добро нам дошли!
glslSan18juni2016
….
Весна Дедић до сада је објавила романе „Као лето“, „Заувек у срцу“, „Сунце мени, сунце теби“, „Ти си мени све“, „Пола душе“, „Загрли ме“, „Чувај ме“ и „Ничија“. Од 2010. сви њени романи су међу најчитанијима у региону и изазивају пажњу претежно женске читалачке публике.
Власник је издавачке куће „Дедић“, аутор емисије „Балканском улицом“ на Радио-телевизији Србије, сувласник Радионице за медије „Оfficina“. На својим промоцијама у овиру пројекта „Булевар женских тајни“ и у својим јавним наступима труди се да допринесе подизању свијести о женским правима и проблемима.

"Веселин Маслеша" најбоља библиотека у 2016. години

Народна библиотека „Веселин Маслеша“ из Лакташа добитник је награде „Ђорђе Пејановић“ за најбољу библиотеку у 2016. години, коју додјељује Друштво библиотекара Републике Српске.
 
Ово значајно признање, додјељено је на свечаној академији поводом обиљежавања 20 година Друштва библиотекара Републике Српске, која је 2. јуна одржана у Вишеграду.
 
Лакташка библиотека располаже књижним фондом од око 32 000 књига и сваке године обнови фонд са око 600 нових наслова, водећи рачуна о потребама читалаца. Поред основног задатка, пружања услуга корисницима, библиотека доприноси развоју културне заједнице кроз организовање и учешће у различитим културним манифестацијама.
 
Ширењем лепезе својих услуга, она тежи унаприједити своју класичну функцију и прилагодити се кориснику и савременом друштву, обезбјеђујући проналажење, посуђивање и употребу информација, не само путем књига, него и путем свих доступних информационих медија, постајући на тај начин информациони центар локалне заједнице, референсна збирка, мјесто за истраживачки рад и доживотно учење, као и за креативно испољавање и сусретање људи.
 
Посебно је препознатљива по раду секција на дјечијем одјељењу, чији су се чланови у више наврата представили и изван Републике Српске.
 
Повеља “Ђорђе Пејановић” је најзначајнија награда у библиотекарству, и као добитник награде за најбољу библиотеку у протеклој години, Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи је на најбољи начин представила своју општину и дала велики допринос у области културе.
01Награде за најбоље библиотекаре добиле су Бојана Милошевић из Бања Луке и Драгана Крагуљ из Приједора, а за најбоље менаџере у библиотекарству су проглашене Негослава Стјепановић из Зворника и Мара Ећим из Приједора.
03

"Читамо и пишемо са Аном Франк"

Едукативна изложба и радионица „Читамо и пишемо са Аном Франк” отворена је јуче у Народној библиотеци “Веселин Маслеша” у Лакташима. Ријеч је о концепту који је развијен у Кући Ане Франк у Амстердаму 2010. године и до сада је са великим успјехом коришћен у библиотекама широм Европе. „Читамо и пишемо са Аном Франк” је радионица у којој изложба служи као полазна тачка, специјално је дизајнирана за младе и пружа преглед живота породице Франк. Поред тога, акценат је стављен на Анин таленат за писање. Поставка, измећу осталог, открива Анину љубав према писању и представља неке од њених текстова. Циљ је да млади науче више о историји Холокауста, али и да се подстакну да читају књиге, те да се сами више изражавају кроз писање - као што је то радила Ана Франк и у најтежим данима. Превод поставке на српски језик је резултат сарадње Народне библиотеке Србије, Куће Ане Франк из Амстердама и мреже Терраформинг.

   

Завичајна сусретања 2017.

У петак, 21 априла, традиционалном манифестацијом „Завичајна сусретања“, наша библиотека је заједно са ЈУ „Центар за културу и образовање“ и СПКД „Просвјета“ обиљежила 23. април, Дан општине Лакташи и Међународни дан књиге. Током протеклих 14 година на завичајним сусретањима представили су нам се бројни ствараоци из области књижевности, музике, глуме и ликовне умјетности који су рођени или живе на подручју општине Лакташи. На овогодишњим јубиларним 15. Завичајним сусретањима уприличили смо малу ретроспективу досадашњег рада, на којем су уз пригодну музику стихове и дијелове прозног текста завичајних аутора Жељке Аврић, Саше Баштинца, Иване Лакић, Зоране Кошпић, Братислава Ракића, Бојане Кнежевић, Тодора Кршића, Златка Келечевића, Сузане Прпић, Срђана Опачића, Живка Вујића, Драгоја Брауновића, Драгојле Поповић, Радивоја Сарића, Раде Врућинић Бојанова, Драге Црнатка, Дарка Томића, Бранке Ковачевић и Петре Добрњац говорили чланови драмског студија “Даске” Маја Топић, Бојана Радић, Стефан Балабан и Млађен Бајић.

 

Фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1971741203057874

Дјечије царство 2017.

Међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство“ је ове године одржан 11. путРијеч је о манифестацији, која има велики углед међу писцима, културним радницима и дјецом у Републици Српској, Србији и региону. Манифестација обухвата активности, чији је циљ да подстакну пјесништво међу ученицима и такмичења у рецитовању, разне радионице али и гостовања и дружења са истакнутим пјесницима из региона. Управото је била прилика да нам у госте дођу уважени пјесници Тоде Николетић и Мирослав Кокошар, као и познати новосадски рок музичар Бранимир Росић. У једночасовном дружењу дјеци су познати гости стиховима и пјесмом у веселој атмосфери поклонили дружење које ће сигурно дуго памтити.

Фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1974115622820432

Међународни дан књиге за дјецу

У сарадњи са Специјалном библиотеком за слијепа и слабовида лица РС обиљежили смо Међународни дан књиге за дјецу. Тим поводом су чланови наше секције Мали библиотекари за дјецу из бањалучког вртића „Невен“ одиграли своју вишеструко награђену представу „Плава боја снијега“. Такође, Мали библиотекари су обишли специјалну библиотеку, њихов тонски студио и упознали се са њиховим аудио издањима и књигама на Брајевом писму. Након ове посјете, можемо најавити нову волонтерску активност наших Малих библиотекара, а то је снимање аудио издања омиљених дјечијих књига, како би оне биле доступне и дјеци са оштећеним видом.

 

 

фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1961569800741681

Промоција романа "НЕОПРОШТЕНО"

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на промоцију романа „Неопроштено“ ауторке Ангелине Петровић, која ће се одржати у Галерији ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи, у уторак, 25. октобра 2016. године са почетком у 19.00 часова.
 
Роман “Неопроштено” прича је о писцу Андреју, који у тренутку када угледа своју жену Наталију у загрљају непознатог мушкарца, долази у искушење да их обоје убије, али његову намјеру ће спријечити непозната жена која му открива дуго чувану тајну – да ће бити убијен на дан када је рођена њена кћерка Ирис.
Исте ноћи, Андреј је прати и сазнаје све о њој. Кад схвати да му је до краја живота остало мање од шест мјесеци, Андреј покушава да уђе у траг убици и суочава се са застрашујућом истином. У трци са временом, једини начин да преживи је суочавање са дубоко потиснутом прошлошћу.
 
Мистериозан заплет и богатство језика, главне су одлике овог застрашујућег, трагичног и узбудљивог психотрилера из пера Ангелине Петровић.