ВИЈЕСТИ

Препоруке за читање за 20. јануар 2021.

ПЕПЕО, ПЕНА ШАПАТ

 

У роману „Пепео, пена, шапат“ Милисава Савића, аутор истражује феномен индивидуалног и колективног зла и открива свеприсутне неслободе, кроз узбудљиву повест о судбини Милоша Црњанског, његовим страховима и победама, које се плаћају високом ценом.

Поигравање формом, књижевним и историјским чињеницама, приповедачевим становиштем, поетичким исказима и самом структуром рукописа – карактеристике су Савићевог поступка и у овој причи.

Као што Вергилије води Дантеа кроз Пакао и Чистилиште, тако Црњански води овог писца кроз лавиринт успомена, и својих и пишчевих, кроз географски и књижевни завичај и европске градове где су оба писца службовала, откривајући му животни садржај једног свог стиха који је дао наслов овом роману.

Из 99 привидно самосталних фрагмената што распредају бројне нити романа, израњају не само живописни ликови његовог детињства и младости, које ће називати својим верним аргонаутима, него и фигуре његових каснијих сапутника, међу њима и моћника који нам традиционално тесно кроје судбину.

pepeo pena sapat v

 

АЛИСИНА МРЕЖА

 

Истинита прича о енглеским и француским шпијункама у Првом светском рату, храбрим женама које су умногоме мењале ток историје.

1915. Ив Гардинер гори од жеље да се укључи у борбу против Немаца и ненадано јој се указује прилика да постане ухода. У окупираној Француској упознаје се с чудесном Лили, „краљицом ухода“, која руководи Алисином мрежом, огромном машинеријом тајних агената, непријатељу испред носа. Лили ће јој бити ментор, и између ове две жене развиће се снажно пријатељство.

1947. Након завршетка Другог светског рата америчка студенткиња Шарли Сент Клер трудна је, неудата и на прагу да је родитељи избаце из куће. Док се бори са одлукама које ће јој променити живот, Шарли гаји наду да је њена вољена рођака Роз, која је нестала у Француској за време нацистичке окупације, можда још жива. Присилно доведена у Европу да се породи далеко од радозналих очију, Шарли путује у Лондон, одлучна да открије шта се догодило с њеном рођаком.

Након више од тридесет година, прогоњена једним издајством које је раскинуло Алисину мрежу, Ив своје дане проводи у пијанству, осамљена у оронулој кући у Лондону. До оне ноћи када ће у њен дом упасти млада Американка и изговорити име које Ив није чула деценијама. Ово име ће их повести у мисију потраге за истином… куда год да истина води.

alisina mreza-kejt kvin v

 

 

 

Представљање романа „Југо увек окреће на буру“

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи вас позива на промоцију романа „Југо увек окреће на буру“ ауторке Лауре Барне, која ће бити одржана у петак, 17. маја са почетком у 19 часова.
На промоцији ће, поред ауторке, говорити и књижевник Ранко Павловић.

***

У роману "Југо увек окреће на буру" Лаура Барна преиспитује могућност емотивне блискости двоје људи за које је љубав приjе инспирација него релација. Може ли се бити посвећен другом, а остати свој? Може ли се бескомпромисно вољети? Коначно, колико се далеко може отпловити у односу у којем југо увек окреће на буру?
Њихов однос је од почетка био несигуран, као и све у њиховим животима. Ушао је у њен живот убрзо после мужевљеве смрти, а она у његов после развода. Не желећи да једно другом задиру у прошлост, нити да тумаче трауматична места покривена успоменама, прећутно су се договорили да свако остане на свом колосеку и доследан сопственом избору. А обома је животни избор била уметност: њој сликарство, а њему музика. Док она остаје на његовом Острву како би завршила слике за изложбу у Цвијети Зузорић, он одлази у мексичке прерије како би пронашао савршено дрво за гитару. И на тој гитари јој одсвира тонове њеног тела.

 

j2

 

Лаура Барна је приповjедач, прозни писац, романсијер и есејиста. Поред 10 објављених pомана, аутор је и две књиге приповjедака и једне књиге есеја. По образовању је историчар умјетности и иза себе има више од 270 публикованих стручних радова у домаћој и страној периодици. Добитница је више националних књижевних награда, а њене приче и есеји преведени су на мађарски енглески, пољски и словачки језик. Члан је Удружења књижевника Србије, покретач многих акција за популаризацију и ширење културе, аутор књижевног и умjетничког програма „Исидора нас слуша“, који се одржава у Кући краља Петра Првог на Сењаку.

Представљање монографије "Милена Дравић или кључ снова"

JУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на представљање монографије „Милена Дравић или кључ снова“, која ће се одржати у четвртак, 04. априла 2019. године са почетком у 19.00 часова.
О диви српског глумишта, Милени Дравић, говориће аутор и приређивач књиге Анита Панић из Београда.

На промоцији ће бити приказане и видео пројекције бројних фотографија, као и одломци из филмова Милене Дравић.

plakat

На 364 стране сложене у седам поглавља, Анита Панић, аналитично и уз мноштво занимљивих детаља и фотографија, од којих су неке први пут објављене, представља живот и јединствену каријеру Милене Дравић.

У првом поглављу које је посвећено Милениној филмској каријери, текстове су писали редитељи Вељко Булајић, Горан Паскаљевић, Милан Јелић, Желимир Жилник; глумци Раде Шарбежија, Мира Фурлан, Никола Ђуричко, Милена Зупанчић, и многи други. Курозитет овог поглавља је и текст великог руског и холивудског глумца Олега Видова, који је био Миленин партнер у филму „Битка на Неретви’’.
Друго поглавље носи назив Филмске импресије и у оквиру њега је ауторка истраживала критички поглед на многобројне филмове Милене Дравић, од првог филма из 1958. године, па све до 2018. године.
Треће поглавље посвећено је богатом телевизијском опусу Милене Дравић, у оквиру којег су своја сјећања на сарадњу са Миленом са читаоцима подијелили редитељ Здравко Шотра, пјесник Љубивоје Ршумовић, драмски писац и дугогодишњи ТВ уредник Радомир Путник, сценариста и писац Синиша Павић, и драматург Мила Стојановић Бајфорд.
Четврто поглавље фокусира се на позоришно стваралаштво Милене Дравић, о коме су писали глумци Миодраг Кривокапић, Јелисавета Сека Сабљић, Аница Добра, Петар Бенчина и позоришни редитељ Роберт Рапоња.
Пето поглавље садржи позоришне импресије, уз ауторкин приказ и анализу великог броја текстова и критика позоришних представа у којима је глумила Милена Дравић.
Шесто поглавље чини комплетан списак Миленине богате филмске, телевизијске и позоришне биографије, док је седмо поглавље посвећено њеним многобројним наградама и признањима.
 
Уводни текст о Миленином стваралаштву написао је филмски критичар Милан Влајчић, а рецезент монографије је директор фотографије Предраг Пега Поповић, који је са Миленом радио на два значајна филма „В. Р. Мистерија организма„ и „Како су се волеле две будале’’.
 


Промоција збирке поезије "Жеђам" Жељке Аврић

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша" Лакташи вас позива на промоцију збирке пјесама „Жеђам" Жељке Аврић, која ће бити одржана у уторак, 9. октобра 2018. године са почетком у 19.00 часова.
У питању је збирка пјесама састављена од четири циклуса „Шапутање", „Мелодије", „Крици" и „Ћутања", смјештeна између пролошке и епилошке пјесме: „Жеђам – Пролог" и „Жеђ – Епилог", у којима су жеље смјештене у тренутак, израз глади и жеђи појединца за одговорима на питања разобличења и овладавања духом, како савремености тако и прошлости.
Мада је жеђ у основи, далеко је шири тематски спектар ове збирке. Протицање времена које се мјери неким унутрашњим часовником, наднесеност над сопственом мишљу, која указује на чест мотив сукоба мрака и његове супротности – свјетлости, одласци и повраци, траг који остављамо и препознавање у предачким траговима само је дио инспирације Жељке Аврић у чијим стиховима родољубље има посебну, притајену боју и не исказује се пренаглашеним говором. Пјевајући о библијском страху, театру сјенки, ничијој дјеци и Пилатовом усуду, пјесникиња, рекло би се, чини само мали предах, да би одмах потом искрама љубави запљуснула читаоца.
Жељка Аврић проналази саговорнике у оним читаоцима, који воле мелодију матерњег језика, нудећи им префињен лирски садржај вјешто уклопљен у различите пјесничке форме.
О збирци пјесама „Жеђам" на промоцији ће, поред ауторке, говорити књижевник Ранко Павловић, а одабране стихове ће читати Раденка Шева, глумица Народног позоришта Републике Српске.

Улаз на промоцију је слободан.

Zedjam

Жељка Аврић (1964, Бања Лука) је професор књижевности, аутор 6 збирки поезије, а бави се и писањем књижевних приказа. Добитник је неколико књижевних награда, а збирке „Жеђам" је ушла у најужи избор за овогодишњу књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња" коју додјељује Завод за културу Војводине за најбољу пјесничку књигу женског аутора писану на српском језику.

Весна Дедић - Књижевни портрет

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на дружење са Весном Дедић, ауторком девет романа и познатом тв водитељком.
Осим разговора са гошћом, посјетиоци ове вечери имаће прилику да уживају и у музици Бојана Ракочевића и Николине Калајџић.
 pozivnica
Програм "Весна Дедић – књижевни портрет” ће се одржати 20. јуна 2018. године у 20.30 часова у предивном амбијенту, испред старе Бање Лакташи, што ће уједно представљати и свечано отварање овогодишње манифестације “Лакташко љето 2018.” и многобројних и разноврсних програма на отвореном, које организује Туристичка организација Општине Лакташи.
 
Улаз је слободан.
Добро нам дошли!
glslSan18juni2016
….
Весна Дедић до сада је објавила романе „Као лето“, „Заувек у срцу“, „Сунце мени, сунце теби“, „Ти си мени све“, „Пола душе“, „Загрли ме“, „Чувај ме“ и „Ничија“. Од 2010. сви њени романи су међу најчитанијима у региону и изазивају пажњу претежно женске читалачке публике.
Власник је издавачке куће „Дедић“, аутор емисије „Балканском улицом“ на Радио-телевизији Србије, сувласник Радионице за медије „Оfficina“. На својим промоцијама у овиру пројекта „Булевар женских тајни“ и у својим јавним наступима труди се да допринесе подизању свијести о женским правима и проблемима.

"Веселин Маслеша" најбоља библиотека у 2016. години

Народна библиотека „Веселин Маслеша“ из Лакташа добитник је награде „Ђорђе Пејановић“ за најбољу библиотеку у 2016. години, коју додјељује Друштво библиотекара Републике Српске.
 
Ово значајно признање, додјељено је на свечаној академији поводом обиљежавања 20 година Друштва библиотекара Републике Српске, која је 2. јуна одржана у Вишеграду.
 
Лакташка библиотека располаже књижним фондом од око 32 000 књига и сваке године обнови фонд са око 600 нових наслова, водећи рачуна о потребама читалаца. Поред основног задатка, пружања услуга корисницима, библиотека доприноси развоју културне заједнице кроз организовање и учешће у различитим културним манифестацијама.
 
Ширењем лепезе својих услуга, она тежи унаприједити своју класичну функцију и прилагодити се кориснику и савременом друштву, обезбјеђујући проналажење, посуђивање и употребу информација, не само путем књига, него и путем свих доступних информационих медија, постајући на тај начин информациони центар локалне заједнице, референсна збирка, мјесто за истраживачки рад и доживотно учење, као и за креативно испољавање и сусретање људи.
 
Посебно је препознатљива по раду секција на дјечијем одјељењу, чији су се чланови у више наврата представили и изван Републике Српске.
 
Повеља “Ђорђе Пејановић” је најзначајнија награда у библиотекарству, и као добитник награде за најбољу библиотеку у протеклој години, Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи је на најбољи начин представила своју општину и дала велики допринос у области културе.
01Награде за најбоље библиотекаре добиле су Бојана Милошевић из Бања Луке и Драгана Крагуљ из Приједора, а за најбоље менаџере у библиотекарству су проглашене Негослава Стјепановић из Зворника и Мара Ећим из Приједора.
03

"Читамо и пишемо са Аном Франк"

Едукативна изложба и радионица „Читамо и пишемо са Аном Франк” отворена је јуче у Народној библиотеци “Веселин Маслеша” у Лакташима. Ријеч је о концепту који је развијен у Кући Ане Франк у Амстердаму 2010. године и до сада је са великим успјехом коришћен у библиотекама широм Европе. „Читамо и пишемо са Аном Франк” је радионица у којој изложба служи као полазна тачка, специјално је дизајнирана за младе и пружа преглед живота породице Франк. Поред тога, акценат је стављен на Анин таленат за писање. Поставка, измећу осталог, открива Анину љубав према писању и представља неке од њених текстова. Циљ је да млади науче више о историји Холокауста, али и да се подстакну да читају књиге, те да се сами више изражавају кроз писање - као што је то радила Ана Франк и у најтежим данима. Превод поставке на српски језик је резултат сарадње Народне библиотеке Србије, Куће Ане Франк из Амстердама и мреже Терраформинг.

   

Завичајна сусретања 2017.

У петак, 21 априла, традиционалном манифестацијом „Завичајна сусретања“, наша библиотека је заједно са ЈУ „Центар за културу и образовање“ и СПКД „Просвјета“ обиљежила 23. април, Дан општине Лакташи и Међународни дан књиге. Током протеклих 14 година на завичајним сусретањима представили су нам се бројни ствараоци из области књижевности, музике, глуме и ликовне умјетности који су рођени или живе на подручју општине Лакташи. На овогодишњим јубиларним 15. Завичајним сусретањима уприличили смо малу ретроспективу досадашњег рада, на којем су уз пригодну музику стихове и дијелове прозног текста завичајних аутора Жељке Аврић, Саше Баштинца, Иване Лакић, Зоране Кошпић, Братислава Ракића, Бојане Кнежевић, Тодора Кршића, Златка Келечевића, Сузане Прпић, Срђана Опачића, Живка Вујића, Драгоја Брауновића, Драгојле Поповић, Радивоја Сарића, Раде Врућинић Бојанова, Драге Црнатка, Дарка Томића, Бранке Ковачевић и Петре Добрњац говорили чланови драмског студија “Даске” Маја Топић, Бојана Радић, Стефан Балабан и Млађен Бајић.

 

Фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1971741203057874

Дјечије царство 2017.

Међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство“ је ове године одржан 11. путРијеч је о манифестацији, која има велики углед међу писцима, културним радницима и дјецом у Републици Српској, Србији и региону. Манифестација обухвата активности, чији је циљ да подстакну пјесништво међу ученицима и такмичења у рецитовању, разне радионице али и гостовања и дружења са истакнутим пјесницима из региона. Управото је била прилика да нам у госте дођу уважени пјесници Тоде Николетић и Мирослав Кокошар, као и познати новосадски рок музичар Бранимир Росић. У једночасовном дружењу дјеци су познати гости стиховима и пјесмом у веселој атмосфери поклонили дружење које ће сигурно дуго памтити.

Фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1974115622820432

Међународни дан књиге за дјецу

У сарадњи са Специјалном библиотеком за слијепа и слабовида лица РС обиљежили смо Међународни дан књиге за дјецу. Тим поводом су чланови наше секције Мали библиотекари за дјецу из бањалучког вртића „Невен“ одиграли своју вишеструко награђену представу „Плава боја снијега“. Такође, Мали библиотекари су обишли специјалну библиотеку, њихов тонски студио и упознали се са њиховим аудио издањима и књигама на Брајевом писму. Након ове посјете, можемо најавити нову волонтерску активност наших Малих библиотекара, а то је снимање аудио издања омиљених дјечијих књига, како би оне биле доступне и дјеци са оштећеним видом.

 

 

фотографије: https://www.facebook.com/pg/Narodna-Biblioteka-Laktasi-1576495015915830/photos/?tab=album&album_id=1961569800741681