ТОТАЛНА РАСПРОДАЈА

Вело Мисто, Новинар, Киклоп, За срећу је потребно двоје, У раљама живота, Отац на службеном путу, Глуви барут, Сарајевске прице, Вита јела зелен бор, Диши дубоко, Вратиће се роде, Бабилон 5, Изгубљени, само су неки од филмова и серија у којима је имала значајне улоге.

Мира Фурлан ће остати у сјећању многих генерација. Свој траг оставила је и у писаној ријечи.

О њеној књизи Тотална распродаја Виктор Иванчић је рекао:

"...За ово је штиво неприпадање вјеројатно кључна ријеч, у којој су сажети и став и судбина, а произлази из оне врсте стваралачке вокације што ју је Џони Мичел описала као 'неспремност на кооперацију'. Резултат је неконформизам у свој својој деликатности; ријетким литерарним даром ауторица успијева предочити, рекло би се, суптилну страну побуне. К томе, у позадини све вријеме као да одзвања мантра учитеља јоге: Не тражи ништа изван себе... А свијет Мире Фурлан - у којем има и пркоса и разумијевања, и горчине и њежности, и двојби и ироније - без сумње је раскошан.“

ДИНА

ПЕПЕО, ПЕНА ШАПАТ

У роману „Пепео, пена, шапат“ Милисава Савића, аутор истражује феномен индивидуалног и колективног зла и открива свеприсутне неслободе, кроз узбудљиву повест о судбини Милоша Црњанског, његовим страховима и победама, које се плаћају високом ценом.

Поигравање формом, књижевним и историјским чињеницама, приповедачевим становиштем, поетичким исказима и самом структуром рукописа – карактеристике су Савићевог поступка и у овој причи.

Као што Вергилије води Дантеа кроз Пакао и Чистилиште, тако Црњански води овог писца кроз лавиринт успомена, и својих и пишчевих, кроз географски и књижевни завичај и европске градове где су оба писца службовала, откривајући му животни садржај једног свог стиха који је дао наслов овом роману.

Из 99 привидно самосталних фрагмената што распредају бројне нити романа, израњају не само живописни ликови његовог детињства и младости, које ће називати својим верним аргонаутима, него и фигуре његових каснијих сапутника, међу њима и моћника који нам традиционално тесно кроје судбину.

АЛИСИНА МРЕЖА

Истинита прича о енглеским и француским шпијункама у Првом светском рату, храбрим женама које су умногоме мењале ток историје.

1915. Ив Гардинер гори од жеље да се укључи у борбу против Немаца и ненадано јој се указује прилика да постане ухода. У окупираној Француској упознаје се с чудесном Лили, „краљицом ухода“, која руководи Алисином мрежом, огромном машинеријом тајних агената, непријатељу испред носа. Лили ће јој бити ментор, и између ове две жене развиће се снажно пријатељство.

1947. Након завршетка Другог светског рата америчка студенткиња Шарли Сент Клер трудна је, неудата и на прагу да је родитељи избаце из куће. Док се бори са одлукама које ће јој променити живот, Шарли гаји наду да је њена вољена рођака Роз, која је нестала у Француској за време нацистичке окупације, можда још жива. Присилно доведена у Европу да се породи далеко од радозналих очију, Шарли путује у Лондон, одлучна да открије шта се догодило с њеном рођаком.

Након више од тридесет година, прогоњена једним издајством које је раскинуло Алисину мрежу, Ив своје дане проводи у пијанству, осамљена у оронулој кући у Лондону. До оне ноћи када ће у њен дом упасти млада Американка и изговорити име које Ив није чула деценијама. Ово име ће их повести у мисију потраге за истином… куда год да истина води.

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи вас позива на промоцију романа „Југо увек окреће на буру“ ауторке Лауре Барне, која ће бити одржана у петак, 17. маја са почетком у 19 часова.
На промоцији ће, поред ауторке, говорити и књижевник Ранко Павловић.

***

У роману "Југо увек окреће на буру" Лаура Барна преиспитује могућност емотивне блискости двоје људи за које је љубав приjе инспирација него релација. Може ли се бити посвећен другом, а остати свој? Може ли се бескомпромисно вољети? Коначно, колико се далеко може отпловити у односу у којем југо увек окреће на буру?
Њихов однос је од почетка био несигуран, као и све у њиховим животима. Ушао је у њен живот убрзо после мужевљеве смрти, а она у његов после развода. Не желећи да једно другом задиру у прошлост, нити да тумаче трауматична места покривена успоменама, прећутно су се договорили да свако остане на свом колосеку и доследан сопственом избору. А обома је животни избор била уметност: њој сликарство, а њему музика. Док она остаје на његовом Острву како би завршила слике за изложбу у Цвијети Зузорић, он одлази у мексичке прерије како би пронашао савршено дрво за гитару. И на тој гитари јој одсвира тонове њеног тела.

Лаура Барна је приповjедач, прозни писац, романсијер и есејиста. Поред 10 објављених pомана, аутор је и две књиге приповjедака и једне књиге есеја. По образовању је историчар умјетности и иза себе има више од 270 публикованих стручних радова у домаћој и страној периодици. Добитница је више националних књижевних награда, а њене приче и есеји преведени су на мађарски енглески, пољски и словачки језик. Члан је Удружења књижевника Србије, покретач многих акција за популаризацију и ширење културе, аутор књижевног и умjетничког програма „Исидора нас слуша“, који се одржава у Кући краља Петра Првог на Сењаку.

JУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на представљање монографије „Милена Дравић или кључ снова“, која ће се одржати у четвртак, 04. априла 2019. године са почетком у 19.00 часова.
О диви српског глумишта, Милени Дравић, говориће аутор и приређивач књиге Анита Панић из Београда.

На промоцији ће бити приказане и видео пројекције бројних фотографија, као и одломци из филмова Милене Дравић.

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша" Лакташи вас позива на промоцију збирке пјесама „Жеђам" Жељке Аврић, која ће бити одржана у уторак, 9. октобра 2018. године са почетком у 19.00 часова.
У питању је збирка пјесама састављена од четири циклуса „Шапутање", „Мелодије", „Крици" и „Ћутања", смјештeна између пролошке и епилошке пјесме: „Жеђам – Пролог" и „Жеђ – Епилог", у којима су жеље смјештене у тренутак, израз глади и жеђи појединца за одговорима на питања разобличења и овладавања духом, како савремености тако и прошлости.
Мада је жеђ у основи, далеко је шири тематски спектар ове збирке. Протицање времена које се мјери неким унутрашњим часовником, наднесеност над сопственом мишљу, која указује на чест мотив сукоба мрака и његове супротности – свјетлости, одласци и повраци, траг који остављамо и препознавање у предачким траговима само је дио инспирације Жељке Аврић у чијим стиховима родољубље има посебну, притајену боју и не исказује се пренаглашеним говором. Пјевајући о библијском страху, театру сјенки, ничијој дјеци и Пилатовом усуду, пјесникиња, рекло би се, чини само мали предах, да би одмах потом искрама љубави запљуснула читаоца.
Жељка Аврић проналази саговорнике у оним читаоцима, који воле мелодију матерњег језика, нудећи им префињен лирски садржај вјешто уклопљен у различите пјесничке форме.
О збирци пјесама „Жеђам" на промоцији ће, поред ауторке, говорити књижевник Ранко Павловић, а одабране стихове ће читати Раденка Шева, глумица Народног позоришта Републике Српске.

Улаз на промоцију је слободан.

Жељка Аврић (1964, Бања Лука) је професор књижевности, аутор 6 збирки поезије, а бави се и писањем књижевних приказа. Добитник је неколико књижевних награда, а збирке „Жеђам" је ушла у најужи избор за овогодишњу књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња" коју додјељује Завод за културу Војводине за најбољу пјесничку књигу женског аутора писану на српском језику.