ВИЈЕСТИ

Промоција романа "Скупљачи случајева"

У петак, 5.априла 2024. године у JУ Народна библиотека "Веселин Маслеша" Лакташи биће представљен роман “Скупљачи случајева” ауторке Лауре Барне.

Ријеч је о узбудљивом детективском роману о нама и другима, трагачима које ће случајеви довести у Њујорк, на престижни Колумбија универзитет, кључно место заплета, али и расплета догађаја. Ко је убица у овој својеврсној мозаик-детективској причи, остаје неизвесно до краја. Писац пружа шансу читаоцу да се равноправно уигра у улогу скупљача случајева и постане део стожерног случаја: убиство у Харлему.

Библиотека позива све љубитеље писане ријечи да се придруже разговору о роману "Скупљачи случајева" у новоотвореним просторијама библиотеке  са почетком у  19.00 часова.

PLAKAT-LAURA

***

Лаура Барна је приповједач, прозни писац, романсијер и есејиста. По занимању је историчар умјетности.

Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје уметности у домаћој и иностраној књижевној периодици (преко 300 публикованих радова). Радови су заступљени у домаћим и иностраним антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима.

До сада је објавила 12 романа, 3 збирке прича и књигу есеја.

Добитница је многих националних књижевних награда. Њене приче и есеји преведени су на мађарски, словачки, пољски и енглески. Члан је Удружења књижевника Србије.

Предавање проф. др Горана Максимовића: Бранислав Нушић у свом и нашем времену или загонетна ведрина Нушићевог књижевног свијета

ЈУ Народна библиотека "Веселин Маслеша" Вас позива на предавање "Бранислав Нушић у свом и нашем времену или Загонетна ведрина Нушићевог књижевног свијета".
О Нушићу, његовим дјелима и њиховој свевремености говориће проф. др Горан Максимовић.
 
Предавање ће се одржати у склопу Манифестације Књижевни сусрети на Козари, а поводом стоте годишњице од премијерног извођења представе "Сумњиво лице".
 
Позивамо Вас да будете с нама у четвртак, 14. септембра у Галерији Дома културе са почетком у 19 часова. 
 Plakat14.9.1
***
Горан Максимовић је српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и редовни професор Одсјека за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Аутор је 14 стручних књига и преко 400 стручних и научних чланака, студија, критика, приказа и сл. Приређивач преко 50 публикација из области књижевности.
 
 
 

У знак сјећања на Пеђу Трајковића

pedja

Приближавање априла и манифестацијa Дјечије царство неизбјежно нас подсјети на нашег увијек драгог госта и пријатеља библиотеке Пеђу Трајковића.
У спомен на њега п
реносимо текст колегиница из јагодинске библиотеке, који је тек мали дуг библиотекара према овом пјеснику, илустратору, преводиоцу, уреднику, али прије свега великом човјеку. Пеђа Трајковић

ПРЕДРАГ БОЈИНОВИЋ - портрет писца

ЈУ Народна библиотека "Веселин Маслеша" Лакташи вас позива на књижевно вече с књижевником Предрагом Бојиновићем.

Програм "Предраг Бојиновић - портрет писца" ће се одржати у Галерији у четвртак, 3. новембра са почетком у 19 часова. Аутор ће том приликом представити свој књижевни опус и то романе Доларска жаока, Тајкун и Теодор.

 312290710 499221678888361 9025841140409536829 n

****

О романима:


Доларска жаока, је провокативан роман који на узбудљив и напет начин приказује развој и настанак економских криза, али и великих политичких потреса у посљедњих тридесетак и више година. Аутор креће од посљедње велике економске кризе, али тражи узроке и коријене у догађајима који су мимо свих демократских и уређених норми поставили темеље будућих дешавања. Да ли смо тада прекришли норме лијепог и уљудног понашања, или смо једноставно такви одувијек? Доларска жаока, јесте роман, новела, белетристика, али ова жаока јесте и болно отрежњење, уколико је аутор у праву, о свим догађањима којима смо нажалост и ми свједочили.
Гете каже у Фаусту: Део сам силе која вазда жели да чини зло а увек добро сазда.
А Жаока се пита обрнуто: Да ли ми то око нас имамо силе добра које вазда саздају зло?
Такође, Жаока поставља питање: До које границе смо као људи спремни ићи на рачун општег добра и зла?

 

Радња романа Тајкун стављена у калуп напетог ,,кримића" нуди фабулу достојну најбољих свјетских романа овог жанра. Ипак, „Тајкун" искаче из жанра и претвара се у нешто друго, блиско социјалном роману. У свему класична прича, заплет, ток истраге и позадина кримогеног окружења али ипак ту се на сваком кораку и сваком дијалогу препознаје наше окружење, наши дијалози, наши људи и наша стварност. Радња романа је смјештена негђе у БиХ, у вртлогу дешавања једва се и крајње намјерно стидљиво помиње Сарајево у једном тренутку романа, као једини реални топоним, сва остала мјеста су скривена са намјером, јер ово што "Тајкун" говори, описује и доноси може да се деси у било којем граду или држави насталом распадом једне велике и некада просперитетне државе. А њени насљедници су слични или исти, пролазе кроз исти процес несретне конструкције пост ратне трауме-приватизације-транзиције у срећну будућност обиљежену глобализмом и ведре бљештаве будућности... за неке, одабране...

 

"Теодор" је историјски роман који прати и описује историју српског али и свих других народа са овог простора у посљедњих двије стотине година. Случајно или не васкрсла биографија неког Теодора постаје инспирација за писање свеобухватног историјског романа, а трагична судбина овог човјека који је живио тако давно може да се препозна у неким другим Теодорима и у другим временима све до данас. Роман прати двије готово паралелне радње смјештене у различитим историјским добима, али упорно и све до краја истрајава на истовјетности карактера и догађаја који као да се понављају, а ми из историје ипак не учимо ништа. "Теодор" је антиратни роман, али он није против једног рата него рата уопште као стања хомо сапиенса, који се нажалост упорно труди да рат прогласи својим природним стањем, нормалним упрокос свему. Роман има и значајан додатак на самоме крају, који детаљно описује неке слабо познате историјске чињенице које су утицале на писање и креирање овог романа.

ВАЊА БУЛИЋ Књижевни портрет

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша" Вас позива на књижевно вече са познатим српским писцем и новинаром Вањом Булићем.
Програм „Вања Булић – књижевни портрет" ће се одржати у оквиру манифестације Лакташко љето.

Сриједа, 10. август са почетком у 20.30 часова

Плато испред Бање Лакташи.

Улаз је слободан!
Добро нам дошли!

plakat.vanja

***
Вања Булић је радни вијек провео као новинар у писаним и електронским медијима. За телевизију је снимио више од две и по хиљаде једночасовних емисија, а писао је за готово све престижне листове некадашње Југославије. Снимао је документарне филмове (Државни радник, Црвени барјак Филипа Филиповића), сценариста је три ТВ серије (Југовићи, Јавља ми се из дубине душе и Друго стање). Косценариста је дугометражног филма Лепа села лепо горе и сценариста филма Друго стање. Написао је збирке прича Како сам гајио близанце (1995), Сто бисера (2009), Историја у кревету (2012), Мушкарац у извесним годинама (2014) и Зашто бог нема ауто (2016), романе Тунел – лепа села лепо горе (1996), Ратна срећа (1999), Задах белог (2000), Вреле усне (2001), Парада страсти (2003), Друго стање (2006), Око отока (2009), Шоле (2010), Симеонов печат (2012), Јованово завештање (2013), Досије Богородица (2014), Теслина пошиљка (2015), Деведесете (2015 – књига у којој се налазе четири романа објављена деведесетих година XX века), Шмекери (2015), Шмекерке (2016), Виза за небо (2016), Душанова клетва (2018), Теодорин прстен (2019), Савин осветник (2020.), Рупе у глави (2021.) и Тата у другом стању (2021.). Приредио је дневник из Хага Веселина Шљиванчанина Бранио сам истину (2012), а написао је и романсиране биографије глумаца Петра Божовића, Мише Јанкетића, Марка Николића, Лазара Ристовског и Јелисавете Секе Саблић. Међу наградама добијеним за списатељски рад издвајају се Златни беочуг за трајни допринос култури Београда, као и три годишња признања Златни хит либер – за најтраженије књиге у књижарама и библиотекама Србије (2012, 2013. и 2015. године). Отац је тројице синова, имао је рок састав, страствени је играч преферанса и још увек игра одбојку. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.

Међународни дан дјечије књиге

Сваке године 02. априла на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, творца многих бајки и пјесама за дјецу, обиљежава се Међународни дан дјечије књиге. Тим поводом, нашу библиотеку су у петак посјетили малишани из Центра за дјецу, младе и породицу.

За другаре из Центра смо припремили занимљив игроказ о прољећу, након чега смо израдили прољећне паное. Причали смо о књигама и свему што у њима пише, читали, цртали и пјевали. На самом крају дружења, другарима смо подијелили бесплатне чланске и договорили нови сусрет.

Више фотографија са догађаја на: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.5140273396019311&type=3

 

 

 

Свјетски дан поезије: Шта све може пјесма?

Свјетски дан поезије смо ове године обиљежили са ученицима ОШ „Младен Стојановић“ Лакташи, реализујући креативну радионицу под називом „Шта све може пјесма?“.

Ученици су се у библиотеци окушали у стварању поезије. Њихов задатак је био да, од понуђених познатих пјесама - стихова (Добрица Ерић, Десанка Максимовић, Душко Трифуновић, Јован Дучић), креирају своју лирску пјесму дајући јој нови контекст и значење. Помним бирањем, промишљањем, изрезивањем и слагањем стихова настале су нове лирске пјесме којима су ученици дали властити печат. Реализована радионица идејно је повезана с формом центона, барокне пјесме израђене од стотину цитата.
276044366 383920649920279 7242449352646998598 n
 
 
више фотографија са догађаја на: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.5103714836341834&type=3 
 

Промоција збирке поезије "Заједно, са зидовима" аутора Предрага Бјелошевића

ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи Вас позива на промоцију збирке поезије "Заједно, са зидовима" аутора Предрага Бјелошевића. 

О књизи ће, осим аутора, говорити књижевница Жељка Аврић.

Програм ће се одржати у простору умјетничке галерије у петак, 11. 03. 2022. године са почетком у 19.00 часова. 

PLAKAT

****
Предраг Бјелошевићпјесник, приповједач, преводилац и драмски писац. 
Предсједник је Удружења књижевника Републике Српске од 2017. године.
Члан Удружења књижевника СР БиХ и бивше Југославије постао је 1978. године,
а Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије од 1993.    
Редовни је члан Академије словенске умјетности и књижевности у Варни од 2014. године.
Члан је и оснивач Асоцијације писаца Југоисточне Европе са сједиштем у Софији.
 Од 2019. носилац је високог признања Републике Српске: Орден Његоша II реда,
за међународну промоцију културе и умјетности Републике Српске у свијету.
Објавио 21 књигу прозе и поезије за дјецу, као и три стручне књиге из области позоришне умјетности.
Пјесме за дјецу су му уврштене у читанке и лектиру ученика основних школа у Републици Српској.
Драме и драматизације извођене су му у Републици Српској, Србији и Бугарској.
Са бугарског на српски језик преводио пјесме Христе Ботева као и више драма и драматизација за луткарски театар.
Са руског језика преводио је поезију пјесника: В. Брјусова, Н. Гумиљова, Б. Ахмадулине, В. Хлебњикова, Р. Рождественског,
А. Тарковског, А. Кушнера, В. Купријанова, А. Ибрахимова, Н. Габријељан, те прозу А. Куприна.
За луткарско позориште написао је и режирао више сценарија и драматизација: Предраг Бјелошевић је састављач антологије 
Савремена поезија пјесника Републике Српске, објављене на пољском језику код издавача Кампе у Лондону 2018. године.
Главни је и одговрни уредник издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске и издавачке куће Арт сцена из Бањалуке.
Добитник је бројних књижевних награда, али и награда на пољу позоришне умјетности.